Šta je zapravo trauma?
Trauma je nepovoljno bolno iskustvo koje je toliko intenzivno da preplavljuje sve naše kapacitete da ostanemo “čitavi”, da budemo sposobni da artikulišemo svoju bol, da reagujemo i da se obratimo za pomoć.
Trauma se javlja ili kada je osoba dovoljno krhka ili kada je situacija dovoljno jaka da osobu slomi.
Tako možemo da zaključimo da je traumatična situacija subjektivna kategorija i vezana je za doživljaj pojedinca. Dok kod jedne osobe može da izazove traumu, druga osoba istovetnu situaciju neće doživeti kao traumatičnu.
Posledice neizlečene traume
Neizlečena trauma može se manifestovati na različite načine, ostavljajući dubok emotivni i psihološki trag. Osoba sa neizlečenom traumom može iskusiti intenzivne emocionalne reakcije poput straha, besa, tuge ili osećaja bespomoćnosti, čak i u situacijama koje ne predstavljaju stvarnu pretnju ali koje subjektivno nalikuju ranijim traumatičnim iskustvom.
Trauma može uticati na formiranje negativnih uverenja o sebi, drugima i svetu oko sebe. Takva iskrivljena percepcija realnosti stvara izazove u međuljudskim odnosima, u samopouzdanju i u procesu donošenju odluka.
Dešava se da ljudi iznova i iznova ponavljaju obrasce ponašanja i tragaju za sličnim kontekstima u kojima su se suočavali sa traumom. Objašnjenje za takvo ponašanje je postojanje nade da će se pojaviti neko ko će se drugačije ponašati. Odigravanje starih scenarija koja su dovela do traume nadajući se da će ovog puta ispasti drugačije, samo nas drži u začaranom krugu nefunkcionalnog ponašanja povezanog sa traumatskim iskustvima koja ne umemo da prevaziđemo.
Percepcija sebe i sveta nakon doživljenog traumatičnog iskustva može da ima dva smera:
- Javljanje osećaja neadekvatnosti, osećanja krivice, stida i srama. Osobe koje su doživele traumu često svesno ili nesvesno imaju uverenje da su same doprinele neželjenom iskustvu (“mora da nešto nije u redu sa mnom, da to zaslužujem”…);
- “Osoba koja mi je nanela traumu, odnosno svet koji me nije od toga zaštitio predstavlja jedno svirepo mesto koje nikako ne mogu da prihvatim, niti da u njemu egzistiram”.
U oba scenarija posledica je da se osoba povlači u sebe, krivi percepciju o sebi i o okruženju koje je okružuje, što otvara prostor za javljanje mentalnih poremećaja.
Ćutanjem o onome što je bilo strašno ne štitimo sebe i svoje najbliže
Ukoliko se trauma ne “tretira” adekvatno, ona se kroz naše delovanje, način ophođenja i komunikaciju dalje prenosi i na naše najbliže okruženje, na našu porodicu. Pod neadekvatno tretiranje traume se podrazumeva ćutanje, odnosno ućutkivanje da se priča i da se na pravi način artikuliše bol.
Ima li leka?
Reakcije na traumu mogu biti razne i zavise od mnogo faktora, međutim ono što sa sigurnošću utiče na to kako će osoba reagovati na traumatično iskustvo je stepen mentalne stabilnosti pre traumatičke situacije, kao i prisustvo adekvatne socijalne podrške.
Emocionalna zrelost
Osobe koje su prethodno razvile kapacitete da obrađuju svoje emocije znatno će lakše prevazići trumatična iskustva. Emocilnalno zrela osoba će umeti da objektivno sagleda sebe i kontekst u kojem se našla, znaće da prepozna, obradi i ispolji svoje emocije i da se na adekvatan način nosi sa gubicima i povredama.
Adekvatna socijalna podrška
Socijalna sredina može da ima pozitivan uticaj u procesu oporavljanja od traume. Ali istovremeno, okruženje može i negativno da utiče na pogoršavanje traume kroz buđenja osećaja krivice i srama. Uticaj socijalne sredine je presudan u lečenju traume – da li mi neko veruje i pruža mi podršku i pomoć da naučim kako o tome da govorim, da artikulišem svoja osećanja, svoju bol, kako to da “obradim” ili me okruženje iz bilo kojeg razloga ućutkuje da ne pričam o tome.
Važno je pružiti podršku osobama sa neizlečenom traumom. Podrška od strane bliskih osoba, kao i rad na ličnom razvoju mogu biti ključni koraci ka prevazilaženju trauma.
Iako je u uspešnom prevazilaženju traume psihoterapijski rad presudan, ljudi često odlažu javljanje psihoterapeutu zbog stida i sramote i tako često propuste period kada najviše može da se uradi povodom njenog uspešnog prevazilaženja.
Budite odgovorni prema sebi, volite sebe i dajte šansu sebi za novi početak.